Projekti Dvospratnih Drvenih Kuća

Gradnja seoske kuće je tema koja interesuje mnoge ljude, od profesionalaca do onih koji samo sanjaju o svom imanju i životu van grada. Jedno od prvih pitanja koje se javlja na početku gradnje privatne kuće je: „Šta je bolje – jednospratna ili dvospratna kuća?“ Naravno, nije lako dati jednoznačan odgovor.

Glavni faktor koji utiče na izbor da li je bolje graditi jednospratnu ili dvospratnu kuću jeste veličina parcele. Kada je parcela male površine i izdužena po obliku, treba uzeti u obzir specifičnost polaznih podataka, jer ne svaki projekat može stati na takvu parcelu. Na malim parcelama najpraktičnije je podizati dvospratnu kuću, dok vlasnici većih površina mogu birati između većeg broja varijanti objekata. (Uz pravilno planiranje na velikoj parceli, dobro će izgledati i jednospratne i dvospratne zgrade.)

Prilikom izbora projekta važnu ulogu igra i površina same zgrade. Ovde vredi uzeti u obzir nekoliko glavnih faktora:

• Jednospratna kuća površine preko 200 kvadratnih metara najčešće će izgledati previše izdužena i ravna. Zbog toga se kuće velike površine češće podižu na dva sprata. To ne samo da značajno poboljšava spoljašnji izgled, već i čini objekat udobnijim za život.
• Kada je ukupna površina objekta, naprotiv, manja od 120 kvadratnih metara, njena podela na spratove može prouzrokovati niz poteškoća vezanih za planiranje. Zbog toga je takve kuće mnogo zgodnije graditi na jednom spratu.
• Ako planirate da izgradite vikendicu ukupne površine od 100 do 200 kvadratnih metara, izbor spratnosti je stvar ukusa i parametara zemljišne parcele.

Sa rastom popularnosti i tražnje seoskog stanovanja, koje se gradi za stalno stanovanje ili za odmor, raste i broj stilskih rešenja koja ovakve kuće čine nesličnim drugima, čak jedinstvenim. Pri tome ka seoskom životu često streme dovoljno bogati gradski stanovnici, kojima ograničeni prostor čak i velikog stana ne daje mogućnost da osete potreban nivo komfora i ostvare svoje poimanje komfornog stanovanja koje odgovara njihovom statusu.

Po definiciji, „drugim svetlom“ naziva se onaj deo prostora sprata u višespratnoj konstrukciji koji se širi na gornje spratove i odražava se na njihovim planovima. Jednostavnije rečeno, nad spratom sa takvim arhitektonskim rešenjem jednostavno nema tavanice, a s gornjeg sprata vidi se deo prostora donjeg sprata. Mnogo je jednostavnije razumeti šta je kuća sa drugim svetlom uz fotografiju takvog dizajnerskog rešenja. Pri tome projekat seoske kuće sa drugim svetlom ne nameće ograničenja na to na koliko spratova se može proširiti zajednički prostor. Odnosno, ako govorimo o seoskoj kući, čiji broj spratova retko prelazi 3 uključujući potkrovni, moguće je govoriti o sledećim varijantama:

Nema posebnog smisla govoriti o mogućnosti stvaranja drugog prostora u kući sa nestambenim tavanskim prostorom, jer bi ga svejedno trebalo kvalitetno izolovati, zvučno izolovati i zastakliti deo zida ili čak krova, inače bi govoriti o pripadnosti dizajnu kuće sa drugim svetlom bilo veoma preterano.

Osim toga, sam naziv podrazumeva postojanje dobre prirodne osvetljenosti, koja se stvara u zoni zajedničkog prostora ili dvema grupama prozora koji se odnose i na prvi i na drugi sprat, ili jedinstvenim panoramskim zastakljenjem. Zahvaljujući tome zajednički prostor je dobro osvetljen, pod uslovom da prozori kuće sa strane zajedničkog prostora gledaju na sunčanu stranu.

Uglavnom, projekat kuće sa drugim svetlom, čiji raspored mora biti obrađen s posebnom pažnjom baš u fazi projektovanja, može imati i više ukupnih spratova, sve zavisi od želja budućeg vlasnika i njegovih finansijskih mogućnosti.

Centralna prednost gradnje dvospratne kuće je, naravno, to da zauzima manje mesta na parceli. Takođe dobijate kao bonus lep lični pogled s prozora drugog sprata. Imate više mogućnosti u pogledu dizajna prostora, jer na drugom spratu možete napraviti panoramske prozore, balkon ili terasu.

Dvospratna kuća ima i neospornu prednost sa stanovišta energetske efikasnosti. To je povezano s tim da toplota s prvog sprata ne odlazi u zabor tavana, nego se podiže na drugi sprat, zagrevajući ga.

Po statistici, u jednospratnoj kući je 10% toplije nego u dvospratnoj. Leti je u jednospratnoj kući hladnije (ako je zasenčena drvećem), a zimi toplije – jer manje izviruje uvis.

Potkrovlje je iskorišćen tavanski prostor, bilo stambeni ili nestambeni. A sprat je, po definiciji, „deo prostora zgrade između dve horizontalne ploče (između poda i tavanice), gde se nalaze prostorije; nivo zgrade iznad (ili ispod) nivoa zemlje“.

Spratnost, prema zakonu, je broj natkrivenih spratova, uključujući tehnički, potkrovni, a takođe i podrumski sprat, ako je vrh njegove ploče postavljen više od srednje planske oznake zemlje za najmanje 2 metra.

Dakle, potkrovlje se smatra spratom. Treba napomenuti da se površina prostorija potkrovlja uračunava u ukupnu kvadraturu zgrade.

Ako govorimo o vikendicama, obračun spratnosti je ovde analogan: ako su te prostorije grejane i pogodne za celogodišnji boravak, njihova površina se uključuje u ukupnu površinu zgrade.